PETA KNJIGA
Kada se uputimo tragom beketovskih rečenica, na kraj stignemo nesigurni da li smo knjigu pročitali u dahu, ili smo jednostavno zaboravili da dišemo, ne primećujući vreme koje prolazi.
Ne čekamo Godoa, ali stojimo ispred drveta, čekajući da izraste grana, dovoljno čvrsta da podnese svu težinu porodičnog nasleđa Petakovića, kao što ćemo tražiti i dovoljno veliko selo u kojećemo smestiti sve prvorođene Jelene. Samo, pitanje je, da li svesno i namerno palimo poljane koje smo zasejali i – još bitnije – sečemo li granu na kojoj sedimo?
Koliko je tradicije ostalo u nama, danas kada se sve veze kidaju? Postoji li izvor, original i šta je sa „prvim grehom”?
Ne čekamo Godoa, ali stojimo ispred drveta, čekajući da izraste grana, dovoljno čvrsta da podnese svu težinu porodičnog nasleđa Petakovića, kao što ćemo tražiti i dovoljno veliko selo u kojećemo smestiti sve prvorođene Jelene. Samo, pitanje je, da li svesno i namerno palimo poljane koje smo zasejali i – još bitnije – sečemo li granu na kojoj sedimo?
Koliko je tradicije ostalo u nama, danas kada se sve veze kidaju? Postoji li izvor, original i šta je sa „prvim grehom”?
