PESNIK OD SVINJSKE MASTI
Pišući o jednom svom prijatelju, o kome su pisale i mađarske novine: "na primer o tome da mu je žena eksplodirala ispod budimpeštanskog mosta", neobičnom liku koji je bio na Golom otoku, pa u Nemačkoj, da bi se kasnije ispostavilo da je nevin - Oto Tolnai uspeva da demontira bombu koja je vrebala pisca. "Nije on digao svoju ženu u vazduh, nego su njega želeli da dignu u vazduh, jer se upleo u neke sumnjive poslove, možda u trgovinu oružjem, ne znam, bojažljivo sakupljam, skladištim te podatke, nekako bih voleo kada bi čitava ta stvar dobila pozitivan obrt", piše Tolnai na četrdeset šestoj strani "svog proznog krešenda", odličnog romana-intervjua "Pesnik od svinjske masti". "Ovi moji prijatelji još nisu istinski postali moji junaci, nekako se još uvek zajedno s njima mučim, patim od njih." Ma koliko celovit imaginarni svet pisac stvorio, one istinite (šta znači ova reč?) životne priče, poput ove sa eksplozijom ispod budimpeštanaskog Arpad-mosta, uvek se čine primamljivijim i boljim. Te priče koje od mladosti pisac nosi u koferu, kako je govorio Danilo Kiš, misleći da će one biti okosnica stvaranja i poetike ali to ipak nikada ne postanu jer gotovo svaka njihova obrada podrazumeva banalnost, neprekidno stavljaju pred pisca problem kako ih obraditi, ispričati, materijalizovati, ili kako će u "Pesniku od svinjske masti" reći Oto Tolnai, kako im "pronaći pravi ton".
