PARISKI ŠEŠIR
"Pariski šešir" Slobodana Gavrilovića iskomponovan je takoreći kao stara zagonetka, od kojih potiče primamljivi obrt, koji će probuditi sve skrivene emocije koje posedujete.
Bilo je ugodno čitati taj roman, iskomponovan takoreći kao neka od starih narodnih zagonetki, otuda u njemu primamljivi dijaloški obrti, jer iz njega izbija tvoja emotivna srodnost s onim najboljim, i tvoja spontana čestitost prema stvarima sveta, sa životom čija neponovljivost samo uvećava predanost čitaoca. Istovremeno, roman je oda poetičnostima koje nam daruju krajevi, razgovori i reči tvoje Srbije.
Jovica Aćin
Roman neobičnog ali odličnog naslova, koji čitaoca veže za sudbinu Srbije u jednom delu svoje istorije, a kroz priču o tragičnoj 1903... Moglo bi se bez ustezanja reći kako je ‘Pariski šešir’ roman-hronika jedne Srbije, one koja u ovakvom obliku u srpskom romanu još nije dobila svoj literarni odziv.Mirjana StefanovićIspod oboda pariskog šešira, umesto radosti, teče surova životna priča i darodavke i darivane. Lepota čina darivanja i lepota samog predmeta darovanja ostaje da lebdi u sećanju, sačuvana je od vihora krvavih istorijskih zbivanja. I ovaj ga roman na svoj način štiti, čitavim spletom dramatičnih događaja koje opisuje, poput prošća na Kablarskim gradinima.Prvoslav Vučković
