OTPOR

U knjizi "Otpor" po sredi je piščeva duboka zabrinutost za čoveka koji, usled gubitka povezanosti sa drugim ljudima i uzdizanjem svog sopstvenog ja, vodi život na granici beznađa, podstiče čitaoca na promišljanja o vlastitiom životu i idealima kojima savremeni čovek teži. Šta za čoveka predstavlja sreća i koliko je spreman da u nju uključi i druge ljude? Da li je uživanje u materijalnom postalo osnovni čovekov ideal i ko je glavni krivac za to? Ovo su samo neka od pitanja koja autor iznosi pred čitaoca u nadi da će podstaći promene koje će čoveka vratiti istinskim humanističkim vrednostima, a spremnost da se otvorimo za drugog čitavim bićem jedan je od preduslova koji su neophodni za čovekovu istinsku sreću.

Čovek postmodernizma okovan je udobnostima koje mu obezbeđuje tehnika, i često se ne usuđuje da se prepusti dubokim iskustvima kao što su ljubav ili solidarnost. Paradoksalno je, međutim, to što će ljudsko biće da se spase tek ako svoj život stavi na kocku za drugog čoveka, za svoga bližnjega, za svoga komšiju, za napuštenu decu koja po ulicama drhte od studeni, na vetrometini, nemajući zaštitu kakvu njihove godine iziskuju, što će nositi kao živu ranu do kraja života.