OSTRVO DOKTORA MOROA
Edvard Prendik se, posle brodoloma u južnim vodama Tihog okeana, zatiče na palubi broda koji prevozi životinje i čiji ga kapetan ostavlja na neobičnom ostrvu kojim vlada ozloglašeni doktor Moro. Prendik se seća da je već čuo za istaknutog londonskog fiziologa koji je morao da pobegne iz Engleske pošto se saznalo za njegove grozomorne eksperimente s vivisekcijom. Prendik se na pacifičkom ostrvu susreće s novim mračnim tajnama tog devijantnog despota, kao i s neobičnim, grotesknim stvorenjima koja se šunjaju po džungli. Ubrzo će, suočen s košmarom u sebi i oko sebe, biti prisiljen da spasava sopstvenu glavu...
Ovo rano delo H. Dž. Velsa svrstano je među romaneskne klasike engleskog jezika i poslužilo je kao inspiracija za nekoliko nezaboravnih filmova, ali kada se, 1896. godine, pojavilo pred čitaocima, kritičari su ga dočekali na nož, proglasivši ga zastrašujućim i bogohulnim. Oni su želeli da čitaju o nauci kojom se Vels bavio u svojoj prvog knjizi, Vremeplovu, a ne o njenim mogućim zloupotrebama i užasima. Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta. Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva. „Ostrvo doktora Moroa odvodi nas pravo u ambis ljudske prirode. Ova knjiga je primer vrhunskog pripovedanja.“ – V. S. Pričet
Ovo rano delo H. Dž. Velsa svrstano je među romaneskne klasike engleskog jezika i poslužilo je kao inspiracija za nekoliko nezaboravnih filmova, ali kada se, 1896. godine, pojavilo pred čitaocima, kritičari su ga dočekali na nož, proglasivši ga zastrašujućim i bogohulnim. Oni su želeli da čitaju o nauci kojom se Vels bavio u svojoj prvog knjizi, Vremeplovu, a ne o njenim mogućim zloupotrebama i užasima. Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta. Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva. „Ostrvo doktora Moroa odvodi nas pravo u ambis ljudske prirode. Ova knjiga je primer vrhunskog pripovedanja.“ – V. S. Pričet
Ostavi komentar
OSTRVO DOKTORA MOROA
Valahiru
★★★★★
07.06.2022.
"-Ne hodati na sve četiri; to je zakon. Zar mi nismo ljudi?
- Ne jesti ribu ni meso; to je zakon. Zar mi nismo ljudi?
- Ne grebati koru s drveća; to je zakon. Zar mi nismo ljudi?
- Ne juriti druge ljude; to je zakon. Zar mi nismo ljudi?"
Vels me od početka zainteresuje za svoja dela. Početak je i ovde misteriozan, sa naglašenim "čudnim" delovima. Čitamo o neobičnim zapažanjima glavnog junaka i kretanju njegovih misli. Kada ga sudbina, može se reći i loša sreća, ostavi na usamljenom ostrvu, doživljava bizarne stvari. Da li se zaista nešto čudno dešava na tom ostrvu, ili je sve plod njegove mašte? Treba li da preispitamo sebe ili da verujemo svojim ušima, očima i instinktima? Ti čudni ostrvljani, sa deformisanim nogama, čudnim licima i krvavim očima koje sijaju u mraku...da li su i oni plod njegove mašte ili su samo obični ljudi?
Vels drži pažnju, jer nas tim sitnim detaljima, obrtima i nesigurnosti glavnog lika natera da i sami razmišljamo o svemu. Natera nas da se uključimo u priču i uživimo se u radnju sa junakom... Na posletku, čak i da je sve istina, ko bi nam zdravog razuma poverovao?!
Ovo nije naučna fantastika na koju je većina navikla. Tako je i sa Vremeplovom i ostalim klasicima žanra. Autor se više bavim psihološkim, filozofskim i moralnim delom priče, nego naučnim delom. Rekao bih da se knjiga može svrstati i u horore, jer poseduje i bizarne, jezive scene koje odišu stravom.
"Njegova je kuća bola.
Njegova je ruka što stvara.
Njegova je ruka što ranjava.
Njegova je ruka što leči."
Izmedju ostalog postojan je i motiv čovekove čežnje da dostigne Boga i da sam bude bog. Želja Moroa da dostigne vrhunac, da bude tvorac i stvori nešto novo, novi oblik života - svog čoveka. Taj motiv je opšte prisutan i poznat u književnosti, a poznat je i ishod takvih ambicija.
Ova knjiga vas natera da se zamislite. Natera vas da preispitujete granice izmedju čoveka i životinje. Vidimo ljudsku surovost i nagone, kao i životinjsku stranu svega. Puno je toga za razmišljanje, a naravno ishod zavisi od onoga ko knjigu čita. Ipak, umetnost je tu da je svako vidi i doživi drugačije. Od mene preporuka za ljubitelje starih klasika žanra. Verujem da će vam se dopasti.
