OPASNE VEZE
"Opasne veze" Pjera Šoderloa de Lakloa, najslavniji je roman u pismima koji ne prestaje da izaziva komentare upravo zbog sadržaja istih. Objavljen samo nekoliko godina pre Francuske revolucije, Lakloov roman prikazuje moralne i emocionalne izopačenosti dekadentnog društva. Bivši ljubavnici, a sada saradnici, partneri i prijatelji, markiza De Mertej i vikont De Valmon upuštaju se u sofisticiranu igru zavođenja i manipulacije kako bi se zabavili.
Najslavniji roman u pismima čija sadržina izaziva kontroverze
Objavljen samo nekoliko godina pre Francuske revolucije, Lakloov roman prikazuje moralne i emocionalne izopačenosti dekadentnog društva. Bivši ljubavnici, a sada saradnici, partneri i prijatelji, markiza De Mertej i vikont De Valmon upuštaju se u sofisticiranu igru zavođenja i manipulacije kako bi se zabavili. Markiza izaziva Valmona da zavede nevinu Sesiliju de Volanž, dok je on istovremeno zaokupljen osvajanjem jedne vrle udate žene, predsednikovice De Turvel. Tokom igara sa svojim žrtvama, njih dvoje će strogo paziti da očuvaju ugled u društvu, vodeći se pravilom da skrupula nema – sve je dozvoljeno. Međutim, posledice njihovih poteza biće daleko ozbiljnije, pa i smrtonosnije, nego što su igrači to mogli da predvide. Ovaj čuveni roman je odmah po objavljivanju doživeo šesnaest piratskih izdanja zbog velikog interesovanja čitalaca, a od 1959. godine često je adaptiran za film, televiziju, pozorište, balet i druge medije. Markizu De Mertej igrale su Žana Moro, Glen Klouz, Katrin Denev, a Valmona Žerar Filip, Džon Malkovič, Rupert Everet, a siže je uspešno presađivan i van evropskog kulturnog kruga – u Koreju 1700-ih, Brazil 1920-ih ili savremeni Šangaj. „Ova knjiga, ako izgori, može da gori samo kao led.“ – Šarl Bodler „Demijurzi su sišli sa Olimpa mudrosti da bi prevarili smrtnike. Opasne veze su, ukratko, mitologija volje.“– Andre Malro „Ono što čini Opasne veze potentnim štivom i posle dvesta godina nisu opisi seksa koliko katalog manipulacija i korupcije. Čitavo društvo toliko je utemeljeno na laži da priznanje emocionalne istine deluje kao prevratnički čin.“ – The New York Book Review
