ONI O ČIJEM SE MUČENIŠTVU NE ZNA

Kada je u januaru mesecu 1917. godine u Ženevi, u izdanju protestantske porodične izdavačke kuće Kundig, izašla iz štampe knjiga Oni o čijem se mučeništvu ne zna, sa podnaslovom u zagradi „Jugosloveni i rat“, švajcarskog frankofonog lekara nemačkog prezimena Viktora Kinea (1887–1919), Švajcarci su u odnosu na dva suprotstavljena bloka u ratu – savez Antante i Centralne sile – i dalje bili podeljeni po unutrašnjim jezičkim granicama. Još od izbijanja rata 1914, bez obzira na proklamovanu neutralnost njihove zemlje, stanovništvo koje je govorilo francuski i italijanski jezik bilo je naklonjeno Antanti, dok su njihovi sugrađani, koji su govorili nemački i Ali, da li je takav cilj imala i knjiga Viktora Kinea? Zašto je Kine u naslovu svoje knjige izostavio da jasno naznači predmet svog interesovanja zadovoljavajući se ličnom zamenicom „oni“ i imenicom „mučeništvo“ koja privlači, kopka i zabrinjava potencijalnog čitaoca? Ko su to „oni“ i kako, zašto i gde se o njihovom mučeništvu ne zna? Koji su Kineovi izvori za pisanje ove knjige? Zašto jedan lekar piše knjigu koja upućuje na međunarodne odnose tokom rata? Kakvo je Kineovo ratno iskustvo, a kakvo znanje o sukobljenim narodima? Pominjanje „Jugoslovena“ u podnaslovu ne rešava nedoumice jer je pojam, po svedočanstvu autora, bio potpuno nepoznat romanskim Švajcarcima koji su do tog januara 1917, među malim evropskim narodima, znali samo za sudbinu „hrabre i mučeničke“ Srbije i Belgije kako se u to vreme govorilo. Da bi odgovorili na postavljena pitanja, u ovom radu ćemo se baviti Kineovim iskustvom rata tokom boravka u Srbiji za vreme Drugog balkanskog rata i Prvog svetskog rata iz koga je proizašla njegova delatnost u prilog Srbima po povratku u Švajcarsku a to je prethodilo stvaranju specifične slike o „Jugoslovenima“ koju je iskazao u knjizi koja se nalazi pred čitaocem.