O ŽIVOTNOJ MUDROSTI
U svom popularno napisanom eseju O životnoj mudrosti (1851) Šopenhauer se bavi večitom temom — na koji način čovek da uredi svoj život da bi bio srećan, barem koliko je to moguće u ovom svetu prepunom patnje. Ovaj problem Šopenhauer sagledava u tri vida: šta čovek jeste, odnosno koje ga osobine odlikuju u najširem smislu, šta ima, tj. šta poseduje od materijalnih dobara, i šta je u očima drugih, odnosno kakvu predstavu o njemu imaju drugi ljudi. Istražujući uvrežene zablude koje imamo po pitanju ovog trojstva, on ih vidi kao najveće prepreke za ostvarenje cilja — razvoju ličnosti koja, u skladu sa svojim mogućnostima i sklonostima, stremi duhovnom, materijalno blagostanje joj služi da njome otkupi svoju slobodu, a mišljenju koje drugi imaju o njemu ne pridaje preveliki značaj.
Za razliku od Sveta kao volje i predstave, autora u ovom delu prvenstveno zanima praktička filozofija, tj. šta čovek da čini da bi vodio ispunjen život i tako dao smisao svojoj egzistenciji.
Za razliku od Sveta kao volje i predstave, autora u ovom delu prvenstveno zanima praktička filozofija, tj. šta čovek da čini da bi vodio ispunjen život i tako dao smisao svojoj egzistenciji.
