NULANULANULA
Roberto Savijano u svom romanu NulaNulaNula bavi se temom zavisnosti od istraživanja na temu kokaina, koja uzima iste razmere baš kao i zavisnost od same supstance. Za Savijana karakteristično je bavljenje škakljivim temama, a o njegovoj veličini govori i to što ga je Umberto Eko proglasio nacionalnim herojem.
Roberto Savijano privukao je veliku pažnju čitalačke publike objavljivanjem svog prvog romana Gomora (Geopoetika, 2007), u kom neustrašivo progovara o napolitanskoj mafiji. Iako mu je roman doneo nagradu „Vijaređo Repači“ za najbolju prvu knjigu, i nagradu „Đankarlo Sijani“, nakon ovog hrabrog čina samostalni novinar i pisac, zbog pretnji s vrha mafije, živi pod stalnom policijskom zaštitom. Zbog iskazane hrabrosti, Umberto Eko proglasio je Roberta Savijana nacionalnim herojem. U novom romanu NulaNulaNula Savijano, perspektivu sa lokalnog premešta na globalni nivo, fokusirajući se ovog puta na kokain, koji vidi u osnovi svetskog kriminala. Neurotični pripovedač, prema sopstvenom priznanju, postaje ovisnik o istraživanjima na temu kokaina, baš kao što to uživalac postaje prema samoj supstanci. Taj ubrzani puls boji čitanje ove knjige, u kojoj se prepliću stil policijskog izveštaja i novinarski stil. Ova dva nivoa maestralno su „sečeni“ poetskim, lirskim delovima sa listom svih naziva za kokain, ili opisom jedne ljubavne priče sa ne tako srećnim krajem, te primerima kako je to kokain prisutan svuda oko nas a da ga mi i ne vidimo i kako posredno ili direktno upravlja našim životima.
