NORMALNI LJUDI

Ovo je priča o dvoje mladih. Oboje se osećaju nepotpuno, kao da ne pripadaju svetu u kom žive. Pratimo njihov ljubavni život i stavove koje imaju. Njihov odnos je specifičan, neuobičajen reklo bi se. Pripadnici su različitih klasnih statusa, ali su uprkos tome stvoreni jedno za drugo. Zajedno su opušteni, mogu reći sve jedno drugom i pitati najčudnija pitanja. Njihovi dijalozi, ali i stvari koje čine su mi izazvali osmeh bezbroj puta. Neki bi rekli da je njihova ljubav kliše, ali su meni baš te rečenice i radnja mamile iskren osmeh. Šta reći? Uživao sam u tim momentima. Knjiga obradjuje i teme nasilja u društvu i porodici, ali i depresije i anksioznosti. Sa druge strane, nije me baš "kupio" stil Sali Runi. Nema previše opisa, na šta uglavnom obratim pažnju, jer volim da zamišljam likove i scene slikovito. Ovog puta sam u glavi morao da zamišljam glumce iz istoimene serije. Nekako, čak i kad piše scene koje bi trebalo da su bolne ili tople, emotivne, na mene ne prenese potpuni utisak. U nekim situacijama jeste, ali uglavnom bude ravna crta. Iz toga zaključujem da je problem u autoru, a ne priči. Bilo je momenata kada mi je mamila suzu, ili osmeh, ali je moja mašta bila razlog tome, a ne pisanje autora. Za autora koji je vrlo, vrlo hvaljen, pokazala se slabom, da kažem i mlakom. Jednostavno sam očekivao više. Radnja knjige teče prebrzo za moj ukus. Na početku knjige sa svakim novim poglavljem prolaze nedelje, pa čak i mesec. Kasnije prolazi po par meseci. Možda neko ne voli detaljniju i sporu radnju, ali ja uživam u tome, tako da mi je ovo smetalo. Moram priznati da sam se kasnije mučio. Razlog nije bio to što je knjiga dosadna, već što sam je doživeo teško. Jednostavno, tema je kasnije bila sve teža i teža u emotivnom smislu. Bilo je dosta mesta na kojima je izazivala moj bes, ali i bol. Sam kraj je bio bolan po mene, ali i tu me naljutila. Izazvala je dosta emocija u drugoj polovini knjige, to joj priznajem, ali nisu sve bile pozitivne. Na kraju, knjiga mi se dopala, ali nisam je doživeo kao spektakularnu. Ipak, drago mi je što sam imao priliku da je pročitam. Pružila je vredno iskustvo. Mislim da knjiga ima dosta poruka. Medju njima je jedna vrlo važna - ne dozvoli da drugi grade tvoje mišljenje. Kada vidiš priliku života, ne oklevaj - prihvati šansu, zgrabi je i ne puštaj. Bori se za sebe, za ljude koje voliš i koje želiš kraj sebe. Sreća je namenjena svima nama, pronadji svoju.