AUTOSEKCIJA
"Autosekcija" je roman Srđana Srdića koji hrabro istražuje granice autofikcije. Glavni junak, sam pisac Srđan Srdić, postavlja sebi izazov da stvori delo od "dvestahiljadakarakterasrazmacima". Kroz ovu književnu avanturu, Srdić ne samo da piše roman, već se i istovremeno prikazuje i komentariše, otkrivajući unutrašnje misterije procesa stvaranja. Ova ispovedna megatirada uvlači čitaoce u vrtlog autofikcije, gde se susreću lekari, kolege pisci, kritičari, samuraji i čak nesrećni urednik sa visokim vojnim činom. Kroz zanimljivu i duhovitu naraciju, Srdić briljantno razotkriva sopstvenu situaciju, pružajući čitaocima nezaboravno iskustvo. "Autosekcija" je delo koje osvaja čitaoce svojom izuzetnom igrom reči i neponovljivom sposobnošću autora da očara i zabavi, ostavljajući utisak neprikosnovene čitalačke radosti.
Ovo je roman o pisanju romana, autofikcija čiji je glavni lik Srđan Srdić, pisac koji sebi daje zadatak da napiše knjigu „od dvesta hiljada karaktera s razmacima”, prikazuje i komentariše sebe u tom procesu i završava pisanje ispunjavanjem zadate norme. Celinu teksta ovog romana možemo sagledati kao ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije. U nekom trenutku čitaocu se zavrti u glavi od toga, glasno se zasmeje i uzvikne: „Pa dokle može da tera ovaj čovek?!”, izražavajući time čisto i nesputano tekstualno uživanje, čitalačku radost kojoj se u Autosekciji jednostavno ne može umaći. Upravo na takvom čitalačkom iskustvu temelji se celovit utisak koji ostavlja ovaj roman: utisak briljantne, zavodljive igre kojom upravlja zlovoljni, gunđavo duhoviti narator spreman na svakojake nepodopštine da bi ispričao sve što ga tišti, a čitaoca istovremeno očarao i zabavio.
