NOĆ PRE PADA U REKU
"Noć pre pada u reku" je duboko emotivni roman Dubravke Rebić koji hrabro istražuje transgeneracijske traume i skrivene izazove obične porodice.Dubravka Rebić hrabro istražuje generacijski obrazac skrivanja, nasilja i tuge, postavljajući se izazovima svoje vlastite porodične istorije. Dok čitate ovu knjigu, osećate se mučno, ali istovremeno i zarobljeni njenom lepotom. Rebić suvereno pripoveda, koristeći kratka poglavlja koja se približavaju poeziji, stvarajući delo koje se izdvaja iz klasičnog epskog stila i postiže visok stepen modernizma. "Noć pre pada u reku" nudi dubok uvid u istoriju Balkana dvadesetog veka bez nepotrebnih glorifikacija, fokusirajući se na porodične priče koje nas oblikuju kao individue.
„Ako se pravimo da je sve u redu, sve će biti u redu.“
Noć pre pada u reku je priča o grananju transgeneracijskih trauma i izazovima koje one tvore u tzv. običnom životu tzv. obične porodice. Ali nije ovaj roman samo o tome. Dubravka Rebić je u njega utkala i razne druge, pažljivo odabrane i vešto napisane – motive i slike. Ovaj roman-album obuhvata period od skoro jednog veka. U te su se godine smestile porodične storije, dokumenti vremena, sećanja. Svaka slika-situacija-priča uvodi nas u epizodu iz života porodice za koju se, tu porodicu, možda zapitamo: jesmo li im (bili) u kući? — Bojan Krivokapić
r>
Ako se pravimo da je sve u redu, sve će biti u redu – neizgovoren, ali sveprisutan princip funkcionisanja mnogih prošlih i sadašnjih porodica. Princip kojem Dubravka odvažno izlazi na crtu istražujući da li je i kako je moguće prekinuti generacijski niz skrivanja, nasilja i potisnute tuge. Dok čitate Noć pre pada u reku, bude vam mučno, ali vam istovremeno bude i omamljujuće lepo. Toliko lepo da poželite da zauvek, lagani, plutate na njenim talasima. — Staša Vukadinović
Dubravka Rebić je suvereno pokazala na koji način se može prići turbulentnoj istoriji dvadesetog veka na Balkanu, ne ulazeći u nepotrebne istine i oduševljena klanja koja su nas svakako obeležila, ali su zapravo porodične priče ono što nas kao individue neprekidno i iznova stvara. Pripovedajući suvereno, kratkim poglavljima koja se često približavaju poeziji, Dubravka Rebić je uspela da se udalji od epske forme karakteristične za žanr, i da je gotovo izjednači s najboljim primerima visokog modernizma karakterističnim za drugu polovinu dvadesetog stoleća. Ubeđen sam da će ovaj tekst biti pažljivo i dugo čitan. — Vladimir Arsenić
Ovo je pametna knjiga koja boli. — Srđan Srdić
