NA OBALI REKE PJEDRE SEDELA SAM I PLAKALA
Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu – jer se stalno suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede...
Priča, koja je po rečima glavne junakinje nastala na obali reke Pjedre, u osnovi je jednostavan ljubavni roman. Dvoje prijatelja iz mladih dana, iz istog mesta, koji su se otisnuli svako svojim putem, sreću se posle više od deset godina. Nju, sada samosvesnu, ozbiljnu ženu, život je naučio da se ne predaje emocijama, a njega da pribežište od unutrašnjih sukoba i kolebanja nađe u religiji i razvijanju svojih isceliteljskih moći.
