NA KRAĆEM KRAJU SUNČANE ALEJE
* CENA VAŽI SAMO ZA AKCIJU: 5 ZA 990.
Svaka sledeća knjiga sa ove akcije – 198 din.
Petnaestogodišnji Miha Kupiš živi s roditeljima, bratom i sestrom u stanu tipičnom za tadašnji Istočni Berlin, u neposrednoj blizini Zida. Kroz priču o životu Mihe i njegove generacije, njegove porodice i prijatelja, o vremenu prvih ljubavi, otkrivanja rokenrola i egzistencijalizma, prvih žurki i potrage za originalnim izdanjima ploča Rolingstonsa – ređaju se slike Istočnog Berlina, ponekad komične, ponekad pune čežnje mladih za životom koji je uvek „na onoj drugoj strani“.Ujak iz zapadnog dela grada koji krijumčari tričarije, groteskni planovi za pokret kojim će se uzdrmati vlast, blizina graničnog prelaza i doživljaj sopstvenog života kao atrakcije namenjene turistima sa Zapada ostavljaju na čitaoca utisak sentimentalan i tužnjikav, u kome se brundanje trabanta stapa s muzičkim hitovima toga vremena. „O bože, ala smo bili komični a da to nismo ni primećivali“, zaključuje Brusig u ovoj priči koja predstavlja svojevrstan, na njemu svojstven način ispisan, mali štampani omaž DDR-a. Nostalgično, ironično, a istovremeno duhovito, u romanu "Na kraćem kraju Sunčane aleje" opisuje se život u ulici podeljenoj Berlinskim zidom sedamdesetih godina XX veka. Za ovaj roman Tomas Brusig je dobio prestižnu nagradu koja nosi ime kultnog nemačkog pisca Hansa Falade.„Brusigu je uspelo da ljupko i uz humor ispriča nebrojeno puta ispričanu priču o prvoj velikoj ljubavi, uz finu nostalgiju na temu DDR-a.“Volker Hage, Der Spiegel„Mali roman Na kraćem kraju Sunčane aleje, koji se odigrava sredinom sedamdesetih i prati život istočnoberlinskih mladih naraštaja, evocirajući u jednostavnoj sintaksi njihov osećajni i iskustveni svet, jeste najčistija, najvedrija i najnežnija poezija otpora. I to onog pravog otpora, koji sa sobom nosi rizike koje ni deca radničke klase niti multikulturalni došljaci s dužeg kraja Sunčane aleje svojevremeno nisu mogli ni da naslute. (…) I što su njegovi likovi više stereotipi, to su sjajnija i rečitija njihova dela.“Andreas Nentwixh, Die Zeit
