MOLITVA MORU
Na mesečinom obasjanoj plaži otac drži usnulog sina u naručju dok čekaju svanuće i dolazak broda. Priča svom sinu o dugom letu njegovog detinjstva, seća se kuće svog oca u Siriji, njihanja maslina na vetru, meketanja majčinih koza, zveketa lonaca i šerpi. Seća se i živahnog grada Homsa, prepunih ulica, džamije i velike pijace iz vremena pre nego što je nebo počelo da bljuje bombe, pre nego što su morali da pobegnu.
S izlaskom sunca oni i svi oko njih skupljaju svoje stvari i i polaze na opasnu plovidbu u potrazi za novim domom.
„Izuzetno dirljivo i moćno podsećanje na stradanja koja proživljava raseljeno stanovništvo.
