MOJE TELO NIJE OBMANA MAŠTE
„Repolitizujući“ Servantesa u njegovom vremenu i prostoru, Aleksandra Mančić ponovo prolazi kroz tekstualna i stvarna mesta koja je Servantes obilazio u svom poslednjem romanu Persil i Sigismunda. Tela i mesta osvajanja i preobraćanja, sva su, u isti mah, i prisutna i odsutna u Servantesovom romanu.
U ovoj knjizi, na efektan način, biva nam jasno zašto moramo iznova da promislimo naš pogled na ovog krajnje složenog pisca koji nas često izvodi iz takta: Servantesu nije namera da podriva nego da prikazuje; on govori o tome šta se može desiti, a ne piše fantaziju o tome šta bi bilo kad bi bilo...
U ovoj knjizi, na efektan način, biva nam jasno zašto moramo iznova da promislimo naš pogled na ovog krajnje složenog pisca koji nas često izvodi iz takta: Servantesu nije namera da podriva nego da prikazuje; on govori o tome šta se može desiti, a ne piše fantaziju o tome šta bi bilo kad bi bilo...
