PISMA TURSKIH MAČAKA
Roman Pisma turskih mačaka turske spisateljice Oje Bajdar čitaocima otkriva jednu sasvim novu stranu ljudskog bivstvovanja, i to iz perspektive mačje egzistencije, u kojoj se iz stranice u stranicu sudaraju principi „biti mačka“ i „biti čovek“. Filozofska dimenzija ove knjige kao podčitanje i političko-psihološka analiza jednog veoma burnog perioda kako turske, tako i svetske istorije, kroz neizvesne situacije, egzistencijalne uspone i padove deset mačjih likova, pa i njihove tajne, najdublje slutnje i strahove, prožima posve dinamičan narativ ove „mačje priče o ljudima“.
„Mirisna pisma“ koja mačke-protagonisti međusobno razmenjuju na različitim geografskim tačkama, tako postaju posebni narativni pasaži u kojim se razotkrivaju saznanja velikog mačjeg projekta sprovedenog na ljudima – njihovim vlasnicima. Između one dobropoznate izreke „Radoznalost je ubila mačku“ i rezultata rada „Organizacije za otkrivanje vlasničkih tajni“ čitalac saznaje sudbinske niti ljudi koji su tokom vojnog udara 1980. godine u Turskoj morali da, kao izbeglice, svoj novi život započnu na nekom drugom mestu, da bi zatim potpuni krah sopstvenih nada i uverenja doživeli u periodu između 1989. i 1990. godine, kada postaju svedoci pada Berlinskog zida i socijalističkog sistema.Otkriće da „pitati se i preispitivati smisao života“ jeste jedinstvena osobina koja ljude čini drugačijim od ostalih živih bića i u mačjem „ogledalu života“ donosi sasvim nove spoznaje. Te metamorfoze misli o bivstvujućem autorka veštim pripovedačkim perom čitaocima predočava u izrazitoj jezičko-stilskoj bujnosti ove proze – koju s jedne strane oblikuje Priča o teretu ljudskog postojanja, a s druge tajanstveni, uzbudljivi svet mačaka koji vrvi od radoznalosti, intuicije, tajni i emocionalnih naboja.Roman tako postaje alegorija Uspona i Pada pojedinca u modernom društvu a – brišući granice ljudskog i animalističkog – čitalac će sasvim sigurno uživati u višeglasju ŽIVOTA.
„Mirisna pisma“ koja mačke-protagonisti međusobno razmenjuju na različitim geografskim tačkama, tako postaju posebni narativni pasaži u kojim se razotkrivaju saznanja velikog mačjeg projekta sprovedenog na ljudima – njihovim vlasnicima. Između one dobropoznate izreke „Radoznalost je ubila mačku“ i rezultata rada „Organizacije za otkrivanje vlasničkih tajni“ čitalac saznaje sudbinske niti ljudi koji su tokom vojnog udara 1980. godine u Turskoj morali da, kao izbeglice, svoj novi život započnu na nekom drugom mestu, da bi zatim potpuni krah sopstvenih nada i uverenja doživeli u periodu između 1989. i 1990. godine, kada postaju svedoci pada Berlinskog zida i socijalističkog sistema.Otkriće da „pitati se i preispitivati smisao života“ jeste jedinstvena osobina koja ljude čini drugačijim od ostalih živih bića i u mačjem „ogledalu života“ donosi sasvim nove spoznaje. Te metamorfoze misli o bivstvujućem autorka veštim pripovedačkim perom čitaocima predočava u izrazitoj jezičko-stilskoj bujnosti ove proze – koju s jedne strane oblikuje Priča o teretu ljudskog postojanja, a s druge tajanstveni, uzbudljivi svet mačaka koji vrvi od radoznalosti, intuicije, tajni i emocionalnih naboja.Roman tako postaje alegorija Uspona i Pada pojedinca u modernom društvu a – brišući granice ljudskog i animalističkog – čitalac će sasvim sigurno uživati u višeglasju ŽIVOTA.
