DOSTOJEVSKI IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA
Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosi. Hamsun, Kada, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.
Nerazumevanje i međusobna fascinacija prate odnos Rusije i Zapada kroz čitavu rusku istoriju. Tako je i u argumentima romana F. M. Dostojevskog. Zapisi iz podzemlja (1864), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1879) pokazuju šta je po tom pitanju pisca inspirisalo a šta brinulo u različitim egzistencijalnim i stvaralačkim trenucima. Stavovi koje likovi Dostojevskog imaju prema Rusiji ili Zapadu, a koji kao refleksija samog pisca neretko imaju snagu proročkih vizija, umnogome nam mogu pomoći da iz sadašnje perspektive sagledamo i razumemo uzroke i posledice tog složenog odnosa.Delo Dostojevskog ipak ne daje sliku jedne idealizovane Rusije, pred dekadentnom Evropom. Uvek sklon preterivanjima, pisac je znao da se obruši na Zapad i tamošnji život. . . Ipak, kad je bio spreman da stavi prst na eelo i bude objektivniji, i u pogledu Rusije i u pogledu Evrope iskazivao je dijalektieki obojene misli, poput ovih, iz Dnevnika pisca:"Samoubica Verter se, u svojim poslednjim stihovima, obraća ‘prekrasnom sazvežđu Velikog medveda’, opraštajući se sa njim [. . .] Kod nas se sa medvedima, ne samo Velikog sazvežđa nego ni malog, niko ne oprašta, niti bi to ikome palo na pamet."Tamara Đermanović (Beograd, 1965) profesorka je Ruske književnosti i Estetike na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni. Završila je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirala je na temi odnosa Rusije i Zapada kod Dostojevskog na univerzitetu u Barseloni, gradu u kom živi i radi od 1991. godine. Ovo je njena peta knjiga.
Nerazumevanje i međusobna fascinacija prate odnos Rusije i Zapada kroz čitavu rusku istoriju. Tako je i u argumentima romana F. M. Dostojevskog. Zapisi iz podzemlja (1864), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1879) pokazuju šta je po tom pitanju pisca inspirisalo a šta brinulo u različitim egzistencijalnim i stvaralačkim trenucima. Stavovi koje likovi Dostojevskog imaju prema Rusiji ili Zapadu, a koji kao refleksija samog pisca neretko imaju snagu proročkih vizija, umnogome nam mogu pomoći da iz sadašnje perspektive sagledamo i razumemo uzroke i posledice tog složenog odnosa.Delo Dostojevskog ipak ne daje sliku jedne idealizovane Rusije, pred dekadentnom Evropom. Uvek sklon preterivanjima, pisac je znao da se obruši na Zapad i tamošnji život. . . Ipak, kad je bio spreman da stavi prst na eelo i bude objektivniji, i u pogledu Rusije i u pogledu Evrope iskazivao je dijalektieki obojene misli, poput ovih, iz Dnevnika pisca:"Samoubica Verter se, u svojim poslednjim stihovima, obraća ‘prekrasnom sazvežđu Velikog medveda’, opraštajući se sa njim [. . .] Kod nas se sa medvedima, ne samo Velikog sazvežđa nego ni malog, niko ne oprašta, niti bi to ikome palo na pamet."Tamara Đermanović (Beograd, 1965) profesorka je Ruske književnosti i Estetike na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni. Završila je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirala je na temi odnosa Rusije i Zapada kod Dostojevskog na univerzitetu u Barseloni, gradu u kom živi i radi od 1991. godine. Ovo je njena peta knjiga.
