MESEČEV KAMEN

Mesečev kamen: Vilki Kolins nije bio nimalo uobičajen u Engleskoj polovinom 19. veka u britanskom carstvu kojim je tada vladala kraljica Viktorija i kad su od njenih podanika iziskivani stroga moralnost, normirano ponašanje, pak čak i prilično sputavanje kreativnih sila živog jezika, a istovremeno čitavo društvo bilo zapravo prožeto hipokritskim kodom. Kolins je, ukratko, i u životu i u pisanju prekoračivao ograničenja viktorijanske ere. Kad biste ga sreli na ulici, teško da ga ne biste prepoznali. Patuljastog rasta, kratkih udova, ogromne lobanje koja bi mu se povijala natrag kad ne bi imao ogromnu bradu koja mu je takoreći uravnotežavala glavu, potežući je napred, bio je više nego uočljiv. Stopala su mu bila tako malena da je često nosio žensku obuću. Oblačio se šaroliko i boemski. Imao je istovremeno dve žene, obe iz nižeg staleža, ali se nikad ni s jednom nije venčao. Izdržavao je, tako, dva domaćinstva, sa sve decom, živeći povremeno u jednom, pa u drugom. Bio je opijumski zavisnik. Nije mogao da zamisli ni svoj dan ni svoju noć a da ne pije laudanum (alkoholni rastvor opijuma), koji mu je zapravo olakšavao neprekidne reumatske bolove. Potkraj života bio je, poput Borhesa, bezmalo slep, ali nije prestajao da piše. Putovao je po Evropi kad god je mogao. Njegovu biografiju možete čitati gotovo kao roman. A priličan broj njegovih crta nalazimo u njegovim romanima.