DRAGI MOJ PETROVIĆU
Dragi moj Petroviću (dalje, po potrebi: DMP) ima elemente epistolarnog romana, ali teško ga je nazvati žanrovski "pravim" romanom – uostalom, to je teško reći za bilo koju Danojlićevu prozu; možda su još ponajbliže tome knjige poput To ili Kao divlja zver. Pre će biti da je, kao što često biva u Danojlića, u pitanju znalački miks "romanoidne" prozne konstrukcije sa ekstenzivnim esejističkim diskursom; narativna esejistika, to mi se čini najmanje lošom definicijom Danojlićevog spisateljskog postupka, s vremenom na razne načine variranog, ali nikada istinski napuštenog.
