UJKA VANJA

Radnju ove drame, umesto spoljašnjeg spleta događaja, pokreću unutrašnja stanja njenih aktera. Besmisao i pomirenost sa sudbinom. Fatalizam je duboko ukorenjen u svakom. Zbog toga će mnoge zanimljive ideje, kojima obluju učeni dijalozi, biti obojene razočaranošću i ozlojeđenošću; pa i cinizmom, naručito kod muških likova. Uz obavezan motiv nagoveštenih ljubavi koje nikako nisu romantičarski čiste, ovakva percepcija sveta vinovnike zajedno vodi dublje i dublje u tragediju sve do eskalacije, a zatim sledi neizbežno, nepromenjivo i sudbinsko vraćanje na staro stanje stvari u kojem još samo hrišćanska trpeljivost može da bude izlaz u neki drugačiji nematerijalni svet.

Realizam ovog dela ogleda se u karakterima koji su osmišljeni tako da prikazuju društvenu sliku feudalne Rusije krajem devetnaestog veka. Međutim, ako se oslobodimo osobenosti vremena i mesta događaja, osetićemo suštinsku univerzalnost i prisutnost u današnjem svetu ideja, misli i osećanja svih likova drame.

Čest motiv je i nemoćna, eskapistička ljubav prema priroda, nasuprot preziru prema društvu. Neko buduće društvo, govori Čehov kroz svoje likove, možda će uspeti da dođe do sreće i sugurno će prezirati ovo naše, današnje...