MALA ENCIKLOPEDIJA LUDILA
Činjenica da živimo u očajnim vremenima, ne mora da znači da se ne treba smejati skoro svemu, grohotom, tako da se zidovi tresu ili od srca nežno. Za duševno zdravlje preporučljivo je i mahati krilima, kao Frano Lasić u završnoj sceni genijalnog jugoslovenskog filma Slučaj Harms. Jedno od raskošnih crnih, veselih pera ispalih iz produkcije Levog krila spremljeno za sajamsku promociju je i zbirka priča Mala enciklopedija ludila crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa, jednog od nekoliko najboljih pripovedača sage o Zlu našeg doba. Zli duhovi se smehom razgone, ali da bi se neko smejao kao Andrej Nikolaidis mora imati vraški talenat i laku ruku. Ta ruka onda otkriva mnogo, nežno opisuje, prozire buku i bes, tupost i ludilo naše epoheIz ranijih knjiga poznati apokaliptični stil Andreja Nikolaidisa u zbirci priča Mala enciklopedija ludila čitamo u mikro izdanju, kao bernhardovske slike nepodnošljivog, koje su uglavnom sa naših prostora. Kratkoća ovih slučajeva efektna je, jer nas postavlja pred zid neizrecivog, traumatskog, dakle poetskog, što svaki život jeste čim se malo zagrebe po njegovoj površini. To upravo i radi ovaj autor.U dužim pričama knjige čitamo životne storije promašenih ljudi, sa fatalnim obrtima. Nikolaidis razlaže epohu varirajući motive kojima se opsesivno vraća: korumpiranost crkve i policije, raspad braka i porodice, suicid, ludilo, otuđenost i nemoć pojedinca, maltretiranje i ponižavanje žrtava genocida, pervertirane intelektualne i moralne dileme, bizarnost i začudnost života, nerazumevanje generacija, smrt bliskih osoba. Parodija, ironija, persiflaža, mračna duhovitost, opravdana i vesela morbidnost ostavljaju jak utisak u suverenom rukopisu ovog autora.Neman, nakaza, osmi putnik, ratno zlo koje je potopilo svaki kutak posttranzicijskih društava u kojima živimo, pokazuje svoje bezbrojne pipke u svakom segmentu života. Bolest društva je metastazirala i pitanje je da li ćemo ikada ponovo biti ljudi dostojni da pogledamo jedni drugima u oči. Zato govor o takvoj stvarnosti koja je postala skoro čista fikcija, jer je nepojamno užasna i ujedno banalna, oblači u delima nekih pisaca sa ex-yu prostora – kao što su Andrej Nikolaidis ili Dragan Radulović – fantazmagorično i distopijsko ruho. Potrebna je imaginativna distanca ne bi li se tek naslutila snaga i ubitačnost našeg vremena. U najdužoj pripovesti knjige, Divni i užasni život Miraša Varvarina, Nikolaidis briljantno opisuje našu predratnu, ratnu, predpolitičku i kvazidemokratsku društvenu situaciju kroz fantastični životopis savremenih junaka. Koliko je sličnih junaka prodefilovalo našim životima ovih godina? Oni još uvek marširaju i ubeđuju nas u svoju dobrotu, maltene svetost, dok mi slutimo samo okrutnost, hladnu proračunatost i svirepost.Na kraju, u poslednjoj priči, sasvim primereno duhu čitave knjige, autor daje i ironično rešenje šta bi to bila prava demokratija, ponovo pokazujući da je humor jedno od poslednjih utočišta duha, koje nas bar u fikciji izbavlja od stvarnosti u kojoj živimo.I zato ako hoćete proveriti koliko ampera književnog i stvarnog ludila jednog besprekornog stila možete izdržati ili ako ste već ljubitelj jakih priča Mala enciklopedija ludila Andreja Nikolaidisa je kao stvorena za vas!
