LUTANJE NOĆU
VIII
ne naginji se previše, sada dok veče svetlost i naš dah istiskuje
modra koža, udaren ratni bubanj našim neuspesima
kuća dozvoljava da bude podeljena na kutije od banana i prisvojne zamenice
polica za knjige na levo i desno
tvoje su mape, Rusi i sabrana dela Markesa
meni pripadnu rečnici svih jezika, biografije diktatora
i da, poezija, koja upravo sada tvrdoglavo ćuti, a ti pitaš:
koja ono beše ptica stalno zabada kljun u svoje grudi?
ne mogu da se setim pelikana
sada znam da žaljenje počinje udarcem u lakat
i pruža se sve do vrhova prstiju
kako bi već unapred umrtvilo nove dodire
