LJUDI NA BURI
Roman „Ljudi na buri” Milana Peteka Levokova mozaičke je strukture. Glavni tok romana je dat kroz lik Ive, malog, običnog čoveka, putara, a uz taj glavni lik ispričane su i isprepletene još brojne ljudske sudbine koje grade strukturu romana. Vremenski obuhvaćen je ceo jedan vek, i naša nekadašnja zajednička država Jugoslavija, Prvi i Drugi svetski rat, odlazak u JNA, ceo život glavnog junaka Ive i njegov odlazak u dom za stare…
Metaforičan naslov romana „Ljudi na buri” simbolizuje buru ljudskih sudbina, jer bura je snažan kopneni vetar, a podnaslov Ivo i put, kroz opis puta pisac daje širi istorijski kontekst, u koji smešta i radnju svog romana… od kraljeva i careva, rimskih vremena, pa do današnjih dana, put spaja i razdvaja, put je kao i sam život, sve je u kretanju bez povratka, sve se menja i ljudi i put, ali život opstaje, istrajava, bez obzira na kratkotrajnost ljudskih sudbina…
To je priča o traženju pravde ili „pravice” za slovenačkog čovaka, za njegov identitet i jezik, za njegov opstanak u globalizovanom svetu.
– Znači, da čekam – klimnu glavom Ivo. Znao je da ga mlada službenica, uprkos svemu, nije razumela. Bar ne suštinu onoga što ga je nateralo da pokuca na njena vrata. Zašto se ovaj čovek uzbuđuje zbog dve reči koje nedostaju? Smešno – razume se, njoj, ali ne i njemu. Smešno, ali samo zato što je sve pamtio. U suštini, to je bio njegov problem, njegov veliki problem. Kad bi samo mogao da zaboravlja.
