LIČNOST PROTIV STRANKE
Ogled Ličnost protiv stranke omeđen je sudbinama pet velikih političkih ličnosti: Ota fon Bizmarka, Vudroa Vilsona, Frenklina Ruzvelta, Mahatme Gandija i Nikole Pašića. Njima pripada izuzetno mesto u političkoj filosofiji i istoriji. Jer, oni su bili „katehoni“, „interceptori“, koji su zadržavali dolazak nihilizma u njegovim različitim pojavnim oblicima. Njihova misija radi spasa ili unapređenja opšteg dobra u konkretnoj situaciji, prema piščevom sudu, predstavljala je suprotstavljanje univerzalizmu i tiraniji.
Bizmark se borio protiv univerzalizama: austrijskog, francuskog, rimokatoličkog i socijaldemokratskog. Vilson i Ruzvelt borili su se protiv nemačke međunarodne tiranije, Ruzvelt takođe i protiv plutokratskog „mnoštva despota“ koji su mahali zastavom liberalne demokratije. Gandi je u ime rodoljubivog nacionalizma ustao protiv engleskog univerzalizma. Pašić se borio protiv austrijskoga univerzalizma i domaće kraljevske tiranije. (Miloš Prica)O autoru knjigeMilan Petrović rođen je 1947. godine u Šapcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao. Sada je redovni profesor u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Objavio je osam knjiga kao autor i koautor i preko stotinu studija i članaka iz ustavnog, upravnog i građanskog prava, kao i opšte teorije (filosofije) prava i države. Preveo je sa nemačkog dvotomnu knjigu Karlhajnca Dešnera Politika rimskih papa u 20. veku. Član je Udruženja književnika Srbije po pozivu.
Bizmark se borio protiv univerzalizama: austrijskog, francuskog, rimokatoličkog i socijaldemokratskog. Vilson i Ruzvelt borili su se protiv nemačke međunarodne tiranije, Ruzvelt takođe i protiv plutokratskog „mnoštva despota“ koji su mahali zastavom liberalne demokratije. Gandi je u ime rodoljubivog nacionalizma ustao protiv engleskog univerzalizma. Pašić se borio protiv austrijskoga univerzalizma i domaće kraljevske tiranije. (Miloš Prica)O autoru knjigeMilan Petrović rođen je 1947. godine u Šapcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao. Sada je redovni profesor u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Objavio je osam knjiga kao autor i koautor i preko stotinu studija i članaka iz ustavnog, upravnog i građanskog prava, kao i opšte teorije (filosofije) prava i države. Preveo je sa nemačkog dvotomnu knjigu Karlhajnca Dešnera Politika rimskih papa u 20. veku. Član je Udruženja književnika Srbije po pozivu.
