KAD SAM BIO MALI
Knjizi razgovora Marije Živadinović i Dimitrija Dugalića sa ljudima različitih profesija, vokacija, životnih puteva i sudbina zajedničke su teme detinjstvo, ulaženje u svet odraslih, odrastanje s jedne, a urbani bokor Beograda, njegova naročitost i životvornost, sa druge strane. Dve povezane teme, koje se uzajamno hrane i motivišu, raskrivaju čarobni svet snova i nedosanjane imaginacije ili, možda, samu magičnu formulu života, ponekad sadržanu u jednoj reči, u jednoj jedinoj viziji iz detinjstva, koja se stalno vraća i postaje opsesija.
