TURSKO-SRPSKI REČNIK POSLOVICA I IZREKA
Rukopis Tursko-srpski rečnik poslovica i izreka je koautorski rad turkologa Marije Đinđić i srbiste Nataše Vulović Emonts i na svoj način pionirski poduhvat, koji otkriva novo bogatstvo oba jezika i koji ima dvostruki značaj – zbog bogatog sadržaja koji donosi i zbog otvaranja puta za dalja istraživanja […] Veoma je dobro uočena i obrazložena pripadnost “balkanskom frazeološkom arealu”, u kome su, pored međusobnih, i srpski i turski jezik trpeli istovremeno i druge uticaje tokom vekova velikih pomeranja i mešanja naroda, što je dovelo do stvaranja zajedničkog poslovičnog fonda. – akademik Zlata Bojović Izrada ovog rečničkog dela bez uzora u našoj nauci iziskivala je rešavawe niza teorijskih, metodoloških i praktičnih problema, u čemu su autorke ispoqile zavidnu lingvističku spremu, kao i realističnost, konzistentnost i doslednost, postavivši svojim ostvarewem standard od koga će se ubuduće morati polaziti u radu na sličnim naučnim projektima. Autorke, inače, ističu da njihov pionirski Rečnik “ne predstavlja konačno i zatvoreno lingvističko delo”. Ono, to zna svako ko se sličnim poduhvatima bavio, pripada njivama koje nikada ne mogu biti do kraja uzorane. Ali, zaorale su duboku i široku brazdu… – profesor emeritus Darko TanaskovićTursko-srpski rečnik poslovica i izreka zamišljen je da popuni prazninu u procesu usvajanja jezika turskog / srpskog koji pored ovladavanja leksikom podrazumeva i poznavanje kulturnih osobenosti svakog od ovih entiteta […] Rečnik bi trebalo da nađe primenu i pri vrlo zahtevnom procesu prevođenja frazeološkog i paremiološkog materijala, gde bi olakšao posao prevodioca doprinoseći ostvarenju osnovnog cilja – prevod učiniti tačnim i prihvatljivim. – prof. dr Dragana Mršević-Radović
