LAKRIMARIJUM
Gradeći unutrašnji svet glavne junakinje, Aleksandar Tanurdžić u romanu "Lakrimijum" nabijenom najdubljim emocijama, otvara temu koja u našoj sredini još uvek predstavlja tabu i podseća nas da živimo u društvu u kome se na rađanje gleda kao na prirodnu potrebu svake žene, a svako odsustvo potomka nailazi na osudu.
Ana ne plače – ona je cela lakrimarijum
Ona je lakrimarijum ispunjen do vrha, iscrpljeni pogled, neostvarena želja, neispunjeni zavet. Ona je Ana Katić – nerotkinja.
Gradeći unutrašnji svet glavne junakinje, autor u ovom kratkom romanu nabijenom najdubljim emocijama, otvara temu koja u našoj sredini još uvek predstavlja tabu i podseća nas da živimo u društvu u kome se na rađanje gleda kao na prirodnu potrebu svake žene, a svako odsustvo potomka nailazi na osudu. Istovremeno, to društvo ostaje slepo za unutrašnja previranja i borbe, pa često čak ni oni najbliži ne vide koliko je snage potrebno za ponovne pokušaje i nova razočaranja.
Ovo je priča upravo o toj svakodnevnoj borbi; ovo je podrška svakoj ženi koja uzaludno traži odgovor na pitanje zašto baš ja; ovo su reči razumevanja onima koje spuštaju pogled pred svakim trudničkim stomakom; ovo je roman o njoj, čija žudnja za detetom izaziva saosećanje i teskobu u grudima. Ana Katić u sebe je slila čitav dijapazon neplodnih žena i, bodreći sebe, kroz stranice ovog romana ona bodri i njih. U ovaj živi lakrimarijum ulio se bol svih onih koje usud nerađanja nose same, ostavljajući nas sa pitanjem: ostaje li u duši mesta za nadanje čak i onda kada je sasvim izvesno sve izgubljeno?
Iscrpljeni pogled i neostvarena želja
06.04.2023.
Gradeći unutrašnji svet glavne junakinje, Aleksandar Tanurdžić u romanu "Lakrimijum" nabijenom najdubljim emocijama, otvara temu koja u našoj sredini još uvek predstavlja tabu i podseća nas da živimo u društvu u kome se na rađanje gleda kao na prirodnu potrebu svake žene, a svako odsustvo potomka nailazi na osudu. Detaljnije
