KUDŽO
Na rubu mirnog gradića vreba čudovište, Kudžo je ogromni bernardinac, najbolji prijatelj kog je Bret Kamber ikada imao. Ali Kudžo će jednog dana, jureći zeca po poljima, upasti u rupu naseljenu zaraženim slepim miševima i pretvoriće se u noćnu moru celog grada. Iako napisan pre više od trideset godina, roman Kudžo Stivena Kinga i dalje ledi krv u žilama.
Ovde sam. Oduvek sam bio ovde, šunjao se okolo, osluškivao. Ja sam čudovište, staro čudovište,
i imaću te uskoro. Osećaš li kako sam ti sve bliži... i bliži...
U Kasl Roku, mirnom gradiću u Mejnu, život ide svojim mirnim tokom. Omiljeni pas u kraju, dobroćudni bernardinac Kudžo, veselo trčkara kroz šume i poljane... sve dok jedne noći ne izroni iz tame, užarenog pogleda u očima koje obećavaju stravičnu smrt.
Leto 1980. bilo je vrelo. A bilo je i krvavo. Sve je počelo tog toplog junskog dana, kada je Kudžo potrčao za zecom. Ili je možda počelo još one majske noći, kada je Ted Trenton video čudovište u ormaru...
