KUĆA USPAVANIH LEPOTICA
Kuća uspavanih lepotica prvog japanskog nobelovca Jasunarija Kavabate je zbirka jezivih, poetičih i senzualnih priča. Kuća uspavanih lepotica obiluje fantazijom i senzualnošču i predstavlja jedno od najboljih Kavabatinih dela.
Jasunari Kavabata (1899–1972), prvi japanski nobelovac (1968), sebe je opisivao kao dete „bez doma i porodice”, a postao je, prema rečima Jukija Mišime (koji je napisao predgovor za ovu knjigu) „večiti putnik”. Ostao je siroče u drugoj godini, ubrzo i bez najbližih rođaka. Rodnu Osaku napustio je 1917. i otišao u Tokio, gde je diplomirao na Carskom univerzitetu. Izučavao je klasičnu japansku književnost, posebno poeziju i prozu desetog veka. Izvršio je samoubistvo, 1972, ne ostavivši nikakvo objašnjenje. Priča Kuća uspavanih lepotica, s početka šezdesetih godina prošlog veka, svrstava se u jedno od najboljih Kavabatinih dela.
