KOŠULJA
Roman Košulja donosi izvesne novine u autorovom postupku: brojne i relativno obimne dijaloške sekvence, te više ili manje poznatih ličnosti uključenih u zbivanja tokom četiri dana krajem maja 1963. godine. Stariji čitaoci će svakako osetiti „miris” šezdesetih u Beogradu. Iako pripovedač – dvadesetogodišnji student – svedoči iz trenutka koje opisuje, čitalac će poneti izvestan utisak evokativnosti nečeg (auto)biografskog. Reklo bi se da su autoru njegovi prijatelji i poznanici iz tog vremena, pa, sledstveno, i on sâm od pre četrdeset godina, izgledali manje „stvarni” od likova koje je izmislio.
