KNJIŽEVNA RETORIKA
„Sudbina retorike, njeno zamiranje kao njeno ponovno buđenje, bila je povezana sa sistemom obrazovanja koje je u evropskoj tradiciji bilo retorički koncipirano. Retorika je dugo bila kruna u humaniori. Ona je obuhvatala umeće ubedljivog nagovaranja, ali i učenje pisanja, tj. sistematičan rad na stilskim vežbama. Staru retoriku negovanu u školskom sistemu krasile su tri crte u nastavi književnosti. Prvo, reč je bila o eksplicitnoj i deklarisanoj retorici. Zatim, reč je o podudarnosti između deskriptivnog i normativnog: studij književnosti se prirodno produžavao u učenje umeća pismenih sastava. Treće, odlika te školske retorike jeste akcenat stavljen na stilske vežbe.
