knjiga na dugme

KNJIGA NA DUGME

Džinet Vinterson
U romanu Knjiga na dugme Džinet Vinterson sa umećem briše liniju između online i offline sveta, time dajući moć čitaocu da preispita obe realnosti. Napisan duhovito i inteligentno roman Knjiga na dugme postaje interaktivan kao i sam internet.
Podelite:

Džinet Vinterson veruje da možemo da budemo pisci sopstvenih života. Njen unutrašnji svet, bogat strašću, intelektom i fantazijom, tle je iz kojeg niču priče o ljubavima - neke stare i poznate ali ispričane na sveže i vrcavo, neke lične, gole i iskrene. Internet spisateljica po imenu Ali ili Aliks pisaće sve što poželiš, pod uslovom da si spreman da uđeš u priču kao ono što jesi i da rizikuješ da izađeš iz nje kao neko drugi. Možeš da budeš glavni junak sopstvenog života. Možeš imati slobodu samo na jednu noć. Ali, tu je i cena koja mora da se plati. Međutim, nemojte misliti da je ovo još jedna priča o net-dopisivanju, upoznavanju - napisana je 2001. - internet je ovde samo pozadina koja daje široke mogućnosti, olakšava da priče dolaze i odlaze brzinom svetlosti. Dva glavna lika sreću se u Parizu, na Kapriju i u Londonu, a u virtuelnom svetu sreću se u pričama o ljubavi u različitim vremenskim periodima, inkarnacijama, polovima.

Vintersonova vešto menja kostime pripovedača smenjujući rodove i istorijske epohe. Čas je u ulozi žene ruku položenih na tastaturu laptopa, čas je neustrašiva krijumčarka lukovica lala iz šesnaestog veka, čas hrabri Lanselot, čas devojčica sa deponije, čas mahnita ljubavnica koja traži svoju voljenu kroz žegu i prašinu Kaprija zakrčenog turistima... Jedina nit koja povezuje sve glavne i sporedne, mitske i istorijske, stvarne i virtuelne likove je ljubav. Jedino pero, kojim se beleži istorija sveta, natopljeno je neizbrisivim mastilom ljubavi. Mastilom koje ne ostavlja trag, već užarenu brazdu, izgoretinu - isti oprljeni pečat na asfaltu koji ostavljaju dve ljubavnice koračajući jedna pored druge. „Smrt može da izmeni telo, ali ne i srce.“ Bezbrojne inkarnacije njenih likova trče kroz prostor i vreme kako bi izbegli razotkrivanje dok razotkrivaju.

Vintersonova piše elegantno, igra se rečima, duhovita je i to bez upotrebe žargona; podstiče čitaoca, daje mu privid da ima više pripovedača, da je roman interaktivan. Međutim, ona sve vreme ima kontrolu, njene su ruke na dirkama tastature. Ona je majstorski pripovedač i rado ćete joj se prepustiti dok vam nudi slobodu na jednu noć.

„Ono što autor jeste i ono što izmisli postaju delovi iste priče, jedne neprekidne priče u kojoj su rođenje i smrt samo oznake, pauze, promene tempa. Rođenje i smrt postaju novi jezici, to je sve.“ Ovoga puta Knjiga na dugme ponovo se rodila – na srpskom jeziku.

„Nestašna i inteligentna, odlučna da podstakne misli o razlogu ljubavi i njenom riziku.“ The Times

Pošalji