LUDINO CVEĆE
"Ludino cveće" Osamu Dazaia, istražuje dubine ljudske duše i emocija. Priča se fokusira na Jozu Obija, junaka koji je zagonetno povezan sa Dazaijem samim. Kroz ovo delo, Dazai nam pruža odgovore na pitanja o istini i laži koje su se provlačile kroz njegov čuveni roman "Nečovek". Jozo provodi dane u primorskom sanatorijumu kao mladić od 25 godina, bivajući jedinstven slučaj u toj ustanovi, gde se oporavljao nakon traumatičnog iskustva. Knjiga nam donosi priču o ludosti, teškoćama mladosti, ljubavi, samomržnji i depresiji, i to na način koji istovremeno izaziva smeh i duboko razmišljanje. "Ludino cveće" je pravo blago u Dazaijevom majstorskom opusu, otkrivajući slojeve emocija i ljudske psihe, i ostaje nezaobilazno delo za sve ljubitelje književnosti.
Priča o Jozou Obi nije gotova. Šta je u romanu "Nečovek" laž, a šta istina? Gde se krije pisac? "Ludino cveće" pripoveda o Jozoovim danima provedenim u primorskom sanatorijumu i pruža odgovor na to pitanje. Kao mladić od oko 25 godina, važio je za poseban slučaj u pomenutoj ustanovi, gde se oporavljao nakon prvog pokušaja samoubistva, kao jedini preživeli od dvoje mladih, koje je policija izvukla iz mora. Dazai je, u stvari, 13 godina ranije (1935), pre "Nečoveka", napisao još jedan kratak roman o svom, tada još nepoznatom, osetljivom i ženstvenom junaku.
Dok u "Nečoveku", pisac prodire u najmračnije uglove ljudske svesti, u ovoj noveli ismeva te iste emocije: ludosti i teškoće u mladosti, ljubav, samomržnju i depresiju. Zbirka "Ludino cveće" je ujedno i mračno i duhovito delo, i pravi je biser u majstorskom opusu Osamu Dazaija.
