KLARA I SUNCE
Pred čitaocima se nalazi prvi Išigurov roman koji je objavio nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2017. Moderni svet je prikazao iz perspektive posve neobičnog naratora kako bi odgonetnuo neka od fundamentalnih egzistencijalnih pitanja koja se provlače kroz čitav njegov opus: suštinu ljudskosti, ljubavi, smrtnosti, odnosa između čoveka i tehnologije. Kritika je već proglasila roman Klara i sunce za savremeno remek-delo koje je ne samo ispunilo već i prevazišlo sva književna, nimalo skromna očekivanja, s obzirom na to da mnogi smatraju Kazua Išigura za jednog od najvažnijih pisaca današnjice.
Klara i sunce, prva je Išigurova knjiga posle šestogodišnje pauze i njegov prvi roman nakon Nobela.
U središtu ove priče, smeštene u blisku budućnost negde u Americi, nalazi se android Klara, veštački prijatelj. Ona je napravljena kao čovekoliki robot izuzetno sposoban da posmatra i razume ljude i da sa njima razgovara. Na početku romana, Klara je smeštena u izlog radnje, odakle svakodnevno uči o svetu oko sebe, posmatrajući kupce, prolaznike i sunce. Jednog dana, u prodavnicu ulazi dete koje će odabrati da kupi upravo nju. Onog trenutka kada Karu odaberu da pravi društvo Džozi, 14-godišnjoj devojčici oboleloj od nepoznate, potencijalno i terminalne bolesti, priča o odnosu mašina i ljudi postaje priča o ljubavi, a roman prerasta u ispitivanje emocija i lojalnosti između ljudskih bića i androida. Klara i sunce je uzbudljiva knjiga koja nudi pogled na naš svet iz oneobičenog ugla specifičnog naratora, istražujući jedno od fundamentalnih pitanja: šta znači voleti? U razgovoru za Sijetl tajms, nobelovac kaže da je Klara i sunce neka vrsta emotivnog odgovora na roman Ne daj mi nikada da odem, takođe smešten u blisku budućnost, u kojem se, grubo rečeno, bavio odnosom između serijske proizvodnje i autentičnosti. Kao i u prethodnim romanima, Išiguro bira junaka koji je simbol promena kroz koje društvo prolazi, a pritom je i neko ko ima ograničenu spoznaju, te je Klara zanimljiv izazov: veštačko biće, ali takvo da je bistar posmatrač, oduševljen svetom oko sebe. „Nadam se da će je čitaoci doživeti kao prilično dirljivo stvorenje, iako znaju da nije ljudsko biće, jer se u njoj kao u ogledalu odražavaju aspekti ljudskog iskustva”, rekao je nobelovac. „Prelepo“ — Guardian „Besprekorno“ — The Times „Razarajuće“ — FT „Još jedno remek-delo“ — Observer „Dirljivo i prelepo... jasan povratak formi.“ — Los Angeles Times „Distopijska bajka o nevinom robotu koji postavlja bitna egzistencijalna pitanja.“ — Financial times „Nežna, uznemirujuća priča, natopljena tugom i nadom.“ — The Washington Post „Kao i u svojim drugim delima, bogati unutrašnji svet Išigurovih protagonista nudi velike poruke, a Klarine tihe, ali oštroumne, opservacije o ljudskoj prirodi prizemljuju svojom uzvišenom silom... Ovo delo, koje je zadivljujuća sinteza žanrova, zaista očarava.“—Publishers Weekly „Uznemirujuća bajka o usamljenom, nestajućem svetu, potpuno je aktuelna.“— Kirkus Reviews
