SVEDOCI STAROG BEOGRADA
"Svedoci starog Beograda" Mirka Magaraševića govori o periodu do početka Velikog rata 1914. godine i mnogim porodicama sa dugom istorijom u Beogradu, koje svoju adresu nisu menjale od polovine 19. veka.
Zar se sme nehatom i zaboravom zatrpavati naša sjajna narodna prošlost i naša istinska narodna istorija danas, kad je drugi, koji je nikako i nemaju, silom izmišljaju i falsifikuju i pored svih njihovih madžarskih banova i austriskih štathaltera? I kod svih njihovih ugodaba i nagodaba, trebalo je da dođe ovaj naš „opančarski” Kralj i ovi naši „batinaški” pukovi pa da njihovi Agram i Lajbah postanu Zagreb i Ljubljana.
Kosta N. Hristić, 1923
Tada, do 1914. je već bilo u Beogradu porodica koje su imale uvek istu adresu od 1849. Pa čak i od ranije.Skoro svi Beograđani su bili među sobom u nekome srodstvu ili kumstvu, u nekoj poslovnoj vezi ili prijateljstvu i takoreći u nasleđenome poznanstvu. U toj sredini znalo se ko je ko u dva ili tri kolena, a ako se baš i nije znalo, moglo se lako proveriti i utvrditi. Milan Jovanović-Stojimirović, 1957 Sve poruke od Beograda seljaku i selu, sve veze gospode i seljaštva, osnivale su se na usredsređivanju trezvenih glava. Isidora Sekulić, 1940 Beograđanin je miroljubiv i pomirljiv; često je spreman da sa osmehom popusti kako bi izbegao nepotrebne razmirice. Miloš Crnjanski, 1936 Beograd je uvek mera srpskih uspona i srpskih prekretnica. U minula dva veka usponi Beograda bili su znakovi za uspon cele Srbije, a njegovi padovi bili su znaci krize i malaksanja srpskog života. Uspon je izazov i uslov nacionalnog procvata, a pad je kob tih procvata. Mirko Magarašević. 2021
