KRATKE, JOŠ KRAĆE, NAJKRAĆE DOMAĆE :

Iako izgleda da živimo u sasvim drugačijim vremenima, kad je sve, pa i humor postalo konfekcijska masovna proizvodnja, kad je i duh, i duhovitost, postao roba. Humor je postao sredstvo opšteg ruganja sa svim i svačim a najviše sa onim što ne možemo promeniti, jer je nekad smešni apsurd postao groteskna stvarnost koja je nadmašila sve apsurde. Ipak opstale su šale i dosetke koje često može razumeti samo najuži krug učesnika zgode ili nezgode, pa tako i Zemunci opstaju zahvaljujući šali i tamburi, kad već nema boljih uslova i razloga za opšte veselje. Naravno, ovaj oblik Duhovnosti nije Zemunska specijalnost. Na istoj vrsti plodnog tla nastaju razne kratke doaće anegdote po celom svetu, svaki grad, varošica i naselje, od Đevđelije do Triglava, koji nije izgubio svoj identitet, ima ovu vrstu parakulturnog stvaralaštva. Poznate su mi slične knjižice koju su pravili Valjevci, Čivijaši, Vranjanci, Ivanjičani, Užičani... Zbog toga, dok god postoje te kratke domaće, u štampanom izdanju ili usmenom predanju, Zemun će držati kakav takav urbani priključak sa drugim gradovima, i važiti kao grad, a ne kao gradski kvart, prigradsko naselje, Blok koji nema ime ali ima broj...