KIRKA

Madlin je prethodno osvojila moje srce uz Ahilovu pesmu. Kirku sam iz nekog razloga dugo odlagao, ali sam odlučio da je pravo vreme da se i ona pročita. Početak je vrlo zanimljiv. Vidimo radjanje Kirke i njeno odrastanje. Generalno je zanimljivo i to što je prepuno bogova, titana i ostalih mitskih stvorenja i bića. Madlin nam prikazuje svoju verziju ovog mita, što ima dobre i loše strane. Loše je verovatno onima koji su detaljnije upućeni u temu i sam mit, dok je meni kao osobi koja ne zna ništa o ovom mitu bilo zanimljivo. Dopadala mi se karakterizacija glavne junakinje. Kirka je od početka bila posebna, drugačija od ostalih. Zato je bila izložena napadima, vredjanju i podsmehu ostatka božanstava. Kirkina sudbina se prepliće sa mnogim poznatim mitološkim ličnostima. Od Hermesa koji joj je bio ljubavnik, Dedala i nesrećnog Ikara, do Minotaura i Odiseja. Pratimo interesantne spletke bogova i njihove borbe za održavanje vlasti i ravnoteže. Madlin nam pokazuje i surovost bogova, njihovo mišljenje i odnos prema smrtnicima. Vidimo njihove pojedinačne mane, vrline, sramote i podvige, ujedno njihove prave ličnosti. Kirka je sličnija smrtnicima, nego bogovima. Ona pati, raduje se, osetila je majčinsku ljubav prema svom sinu, strepnju, zavist, neuzvraćenu ljubav, mržnju, ljubomoru i sve što mi osetimo u životu. Prošla je kroz sve to u svom dugom životu na hiljade puta. Mada je nekima Kirka od početka bila monotona, pa su odustali od čitanja, meni je bila zaista zanimljiva. Nisam tražio neke mane, jer volim njene vizije i njene verzije ovih priča. Ni Ahilova pesma nije kompletno u skladu sa Homerom, pa mi je opet bila savršena. Smatram da Kirku ne treba da otpisujete zbog tudjih utisaka. Jednostavno joj pružite priliku, kao i svakoj drugoj knjizi. Može vas oduševiti ili vam se ne dopasti, što je sasvim normalno. Volim kako Madlin piše. Na momente ima ravnodušan ton i odnos prema radnji i likovima, ali i tada osetite emociju. Osetite šta njeni likovi dožive i osete. Osetite njihov bol, strah ili sreću. Na momente pak zaseni sa svojim pripovedačkim sposobnostima, pa pojedine rečenice pročitate ponovo, a one vam se urežu u sećanje i dušu, pa mislite o njima satima posle. Svakako ostavi dosta toga za razmišljanje. Uprkos tome što su teme mitološke, može se puno toga uporediti sa današnjicom, što je još jedna od njenih književnih vrednosti.