KARAVAN ČUDESA
Čim je promolio glavu sa druge strane živice, Adama za vrat zgrabi garava baba te ga grubo ubaci u veliku jutenu vreću. Dečak zausti da vrisne ali njegove vratne žile behu znalački pritisnute krivim, izboranim prstima – izgubio je svest i pre nego što džak beše uvezan i uprćen na grbava leđa starice.
Niko nikada nije otkrio kojim se putevima kreće Karavan čudesa, i niko ga nije dva puta video. Šaputalo se da prati nekakvu zvezdu, koju niko drugi ne može da vidi do neki njihov slepi krotitelj vidri. Nekad bi to putujuće vašarište nastupalo na trgovima blatnjavih rudarskih naselja, nekad na livadi između raštrkanih zaselaka. Znalo se samo da se kolska povorka nikada ne vraća na mesto na kom je već boravila.
„Priča novog Petrovićevog romana povešće svog čitaoca ’putanjama kojima inače nikada ne bi zakrivudao’, gde može ’videti i doživeti i ono što drugima promiče’, poput bumeranga iscrtanog letećim vevericama koji ’leti kao da prkosi pravilima’ i svog vlasnika odvodi u neslućenu avanturu... Povezujući različite paralelne svetove Karavan čudesa donosi u njih magiju i zagonetnost bez kojih bi ljudski život bio lišen snova i mašte, a, istovremeno, postaje pribežište za drugačije, odbačene i usamljene za koje nema dovoljno prostora u realnoj svakodnevici.“
Ljiljana Pešikan Ljuštanović
