KA DNU
Tokom prvih mrazeva krajem novembra u močvarama na periferiji grada pronađeno je mrtvo telo. Među stanovništvom počinje da se vrti vrteška razmišljanja, nagađanja i klevetanja. U knjizi "Ka dnu" sudbine likova se ukrštaju i pucaju kao žice dalekovoda između stubova na poljima van grada, neko uzalud pokušava da vidi dno, drugi su tu, a ni ne znaju za to.
Površina reke izgleda mirno, voda se sporo talasa, čista je i možda se može videti i dno. Hanka se fokusira i sa visine posmatra rečno korito, po krajevima oivičeno opalim lišćem. Unutar vode se nešto pomeri, na dnu najverovatnije stvarno pliva neka riba, crna i duga. Na putu iz grada prilazi auto. Hanka bi trebalo da se pomeri s mosta, ali ne može da skloni pogled, naslanja se preko kamene ograde i gleda u vodu. Moguće je da dole u mulju nešto svetli? Nešto se tamo pomera. Ali ne na dnu, bilo je to negde… još niže. Da li je moguće da je dno zapravo krov nekog daljeg sveta?
– Ka dnu, Ana Bolava
