JAMA BEZ DNA
Znamo mi dobro sve svoje jame, spoljašnje i unutrašnje, krečnjačke imračnjačke, mitološke i psihološke. Pre i posle svega, one mogu bitiznamen jedne anti-utopije, žrtvenik jednog mita na izdisaju i stratištejednog ozverenog čovekoboga.Posle svih iskustava, valjda bi trebalo da su bezdanice jednako skupe kao kolevka ili ognjište. Zbog toga, zloslutno, u pozadini, ovu pripovest prate jeza i preteći, pakleni bruj.Iza osnovne radnje, zrakasto raspoređene, promiču aluzije i slutnje da u prirodi čoveka, uprkos višemilenijskoj kulturi, još pretrajavaju tragovizverstava, te da čovek u smutnom vremenu vreba priliku da kidiše naljudskost. (...
