IZGUBLJENA DUŠA
Olga Tokarčuk nam u knjizi Izgubljena duša prikazuje savremenog čoveka, otuđenog od samog sebe i svog suštinskog bića i dovedenog u vrtlog besmisla. Naši životi su postali toliko ubrzani da nam više ne ostavljaju vremena za pogled ka unutra, što za posledicu ima gubitak onoga što nas čini posebnima. Kao Jungova sledbenica, autorka piše o sindromu gubitka duše kod njegovih pacijenata, pri tome poetizujući priču.
Izgubljena duša je parabola o ubrzanom vremenu, ritmu s kojim ne umemo više da izađemo na kraj, nostalgija za univerzalnim vremenom u kom bismo svi uspeli da se pronađemo. Prikazuje savremenog čoveka koji je izgubio osećaj smisla života, kojem u trku svakodnevice preostaje malo vremena za refleksiju, za postavljanje sebi fundamentalnih pitanja o ispunjenosti u životu.
Metafora izgubljene duše je odavno prisutna u kulturi. Olga Tokarčuk, Jungova sledbenica, nadovezuje se na opis sindroma gubitka duše kod njegovih pacijenata, i na svoj način priču poetizuje. Ilustrovana u vintidž stilu, radnja treba da nas asocira na detinjstvo, na bezbednu, mitologizovanu prošlost, a u formi je bajke zato da bi doprla i do dece i do odraslih.
