ISTOČNI DIWAN
Istočni diwan je roman koji povezuje tri priče čija se radnja dešava u srednjem veku, a koje povezuje islamski misticizam. Dževad Karahasan kroz detektivski zaplet i političke intrige, a oslanjajući se na svoje odlično poznavanje sufizma, opisuje zbivanja na Istoku, pri tome koristeći sličnu književnu tradiciju poput Meše Selimovića.
Radnja romana smeštena u srednji vek prati tri zasebne, ali tematski i motivski povezane priče o islamskim misticima različitih epoha: El-Mukaffi, El-Halladžu i El-Tevhidiju. Kombinujući detektivski zaplet i političke intrige na istorijskoj pozornici Istoka sa svojim besprekornim poznavanjem sufizma, Karahasan se naslanja na književnu tradiciju blisku stvaralaštvu Meše Selimovića, istovremeno šireći i preispitujući njene domete.
Istočni diwan je 1989. ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, zajedno sa Basarinom Famom o biciklistima ali će ta dodela ostati upamćena upravo po tome što nijedno od ta dva remek-dela nije osvojilo ovu prestižnu nagradu, što se smatra jednom od najkontroverznijih odluka u njenoj istoriji.
