GLASOM SVOJIM
47 Brajkovićevih pesama, koje je on pročitao u studiju radija samo tridesetak dana pred smrt, danas doživljavamo kao testamentarni samoizbor. On ima početak u u mladićskom manifestu „Dok ti pevaš" i kraj u elegiji „Sa ocem, po rastanku". Pažljivi čitalac će primetiti je Brajković, kao čitalac sopstvenog štiva, najviše pesama izdvojio iz tri rane zbirke: „Proleće u Teheranu" (1972), „Krvava svadba u Brzavi" (1976) i „Povratak u Crnu Goru" (1981). To je ipak, po zastupljenosti raznih zbirki, izbor iz ukupnih dela, reprezentativan sadržajem i raznovrsnošću stihova.
