GEOPOLITIKA I KRIPTOPOLITIKA, 2. DOPUNJENO IZDANJE

Geopolitika i kriptopolitika Ljubiše Despotovića i Vanje Glišina ispituje skrivene mehanizme svetske moći – one koji se ne vide na površini politike.Polazeći od pojma geopolitike haosa, autori uvode kriptopolitiku kao geopolitičku subdisciplinu koja naučnim sredstvima analizira manipulacije naukom, medijima i tehnologijom. Reč je o analitičkoj studiji, a ne o teorijama zavere.U središtu je pitanje ko odlučuje iza prizora vidljivog.Geopolitika i kriptopolitika Ljubiše Despotovića i Vanje Glišina postavlja pitanje koje savremena politička nauka rado zaobilazi: ko stvarno odlučuje iza prizora vidljivog? Studija polazi od teze da se najvažniji procesi svetske moći odvijaju u prostoru koji izmiče i medijima i zvaničnoj politici. Autori to polje imenuju kriptopolitikom i uvode ga kao geopolitičku subdisciplinu.Geopolitika haosa i geopolitički vakuumSvet posle pada Berlinskog zida autori opisuju kao poredak koji se raspada. Unipolarna dominacija atlantizma ulazi u fazu koju, po Ignaciju Ramoneu, nazivaju geopolitikom haosa – širenjem kriznih žarišta od Ukrajine do Bliskog istoka.U tom vakuumu, tvrde Despotović i Glišin, oslobađa se višedecenijski nagomilana destruktivna energija. Balkan i srpski prostor ponovo postaju arena ukrštanja velikih sila.Kriptopolitika: nauka o skrivenim strukturama moćiUpravo tu Geopolitika i kriptopolitika daje svoj središnji doprinos – razgraničenje kriptopolitike od laičkih teorija zavere. Autori pokazuju da se na uglednim svetskim univerzitetima zavera ozbiljno izučava – pod imenima konspirologija, tajna istorija, kriptopolitika.Pozivajući se na Aleksandra Dugina, Miloša Kneževića i Ljubomira Tadića, autori podsećaju da je politika oduvek imala svoje tamne koridore. Kriptopolitika ne tvrdi da se sve zbiva po planu – ona ispituje gde se odluke zaista donose.Manipulacija naukom, medijima i tehnologijomVelik deo studije posvećen je pojmu geopolitike javnog diskursa. Globalni mediji, prema autorima, ne prenose stvarnost nego oblikuju vladajuće narative i polje dozvoljenog mišljenja.Slično se postavlja i pitanje geopolitike nauke: šta su činjenice koje nauka istražuje i ko finansira odgovore. Kroz poglavlja o mrežnim ratovima i sajber prostoru autori prate kako tehnologija postaje instrument moći.Od pandemije do transhumanizmaGeopolitika i kriptopolitika ispituje i nova polja borbe za moć: geopolitiku zdravlja i iskustvo pandemije, geopolitiku ekologije, geoinženjering i kapitalizam katastrofe. Posebna pažnja data je veštačkoj inteligenciji.Autori razmatraju kako se veštačka inteligencija povezuje sa nadzorom stanovništva, trkom u naoružanju i projektom transhumanizma. Pitanje nije tehnološko nego civilizacijsko: kakav čovek izlazi iz tog procesa.Nauka i vera: srpsko stanovišteZaključak knjige odbacuje i nihilizam i puku nostalgiju. Despotović i Glišin odgovor traže u pravoslavnoj i svetosavskoj filosofiji, u kojoj su znanje i vera sastavni delovi celovitog pogleda na svet. „Naučnik i vernik ne moraju i nisu jedan drugom suprotstavljeni.”Time se Geopolitika i kriptopolitika vraća poruci svog motoa, stihovima Omara Hajama: „Jer tajni smisao suštine stvari – se ne vidi.”O autorimaLjubiša Despotović je naučni savetnik i rukovodilac Centra za političku teoriju u Institutu za političke studije u Beogradu i redovni član Matice srpske. Autor je više od sto naučnih radova i više od dvadeset knjiga i monografija.Vanja Glišin je doktor politikologije i rukovodilac Centra za geopolitiku u istom institutu, zamenik glavnog urednika časopisa „Nacionalni interes” i dobitnik Svetosavske povelje. Bavi se međunarodnim odnosima, geopolitikom i bezbednošću.