ELEUSINSKE MISTERIJE
„Atina je dala sijaset izvanrednih, čak božanskih stvari i uvela ih na dobrobit ljudi, ali nije dala ništa veće od onih Misterija koje su nas izdigle iznad nerazumnog i divljačkog života i, takoreći, pripitomile nas i privele čovečnosti. S pravom ih nazivaju Initia, jer one zaista jesu početak razumnog i doličnog života.“ Misterije su, kaže Platon, uspostavili ljudi izuzetnog duha, koji su, u to najranije doba, nastojali da podučavaju čistoti, da ublažavaju okrutnost, da uzdižu sopstveni moral i poboljšavaju sopstvene postupke, ali i da društvo obuzdavaju sponama čvršćim od onih koje nameću ljudski zakoni. S takvim ciljem, onaj ko i te kako pridaje značaja čovekovom životu, sa strahopoštovanjem će stupati u sopstvena opustela svetilišta; i čak da nijedna misterija više nije u skladu s onim čemu su podučavale – a najmanje s njihovom antičkom alegorijom o besmrtnosti – ipak postoji neprolazno zanimanje za obred, dramu i simbole korišćene u podučavanju mudroj, valjanoj i divnoj istini.
