ELEGIJA O BELOJ DEVOJČICI

– A da li biste mogli nešto da prevedete za nas? – brzo je skrenuo na drugu temu Geca Kon. – Nešto sa latinskog možda?
Ksenija je uperila pogled ka tavanici. – Možda Spinozu, Etika me privlači još više u poslednje vreme.
Geca Kon se blago osmehnuo.
– Etika? Može, može, svakako – zatim je zastao i značajno je pogledao. – To nam nedostaje, zar ne?

Ksenija Atanasijević (1894–1981) bila je prva žena doktor nauka i prva žena docent u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Elegija o beloj devojčici je roman o njenom životu koji se inventivno plete oko njene istoimene prve objavljene priče i u formi je fragmenata po uzoru na njeno najpoznatije delo Filozofski fragmenti.Ova priča o trijumfu misli u haosu postojanja i o pobedi istrajnosti u svetu punom nepravdi umetnički uspešno nadograđuje puku biografiju značajne ličnosti nepokolebljivih moralnih načela. Uz vešto utkane istorijske ličnosti, izuzetne opservacije Ksenije Atanasijević o svom vremenu i čovekovoj egzistenciji, roman briše granice između njenog filozofskog svetonazora i autorskog teksta, pružajući čitaocu jedinstvenu priliku da se uživi u svet njenih ideja. Pritom, suptilni paralelizmi sa današnjim stanjem duhova kod nas potvrđuju da je i žensko pitanje ovde aktuelno kao i pre jednog stoleća.Rastko i Nadežda Petrović, Uroš Predić, Dimitrije Mitrinović, Branislav Petronijević, Dušan Nedeljković, masoni, čaršija, Geca Kon i mnogi drugi stvarni likovi, kao i temeljan piščev uvid u Ksenijina dela, čine ovu u „elegiju“ uverljivom i doprinose osvetljavanju sudbine značajne a neshvaćene žene koja je išla ispred svoga vremena.