DVANAEST PORTRETA
U knjizi Dvanaest portreta, Dobrica Ćosić je prikazao portrete dvanaest najvećih pisac sa ovog podneblja, poput Crnjanskog, Selimovića, Andrića, Vaska Pope i drugih, opisujući jednu epohu koja ih je iznedrila i obeležila njihove živote. Tu su opisane brojne uspomene, razgovori i polemike koji knjizi daju dodatnu notu kontroverznosti.
Intimno, dnevničko svedočenje pisca Vremena smrti i Deoba o svojim savremenicima, među kojima su neki bili njegovi bliski prijatelji, istovremeno je i svedočanstvo o zlatnom dobu jugoslovenske književnosti i njenim korifejima.
Uspomene, susreti, razgovori i sporenja čine osnovno tkivo ovog ponekad esejističkog, ponekad polemičkog, ali uvek intrigantnog štiva, u koje je Ćosić utkao portrete dvanaest pisaca. Njihova imena govore sama za sebe: Miloš CrnjanskiMeša SelimovićIvo AndrićVasko PopaOskar DavičoSkender KulenovićBorislav Mihajlović MihizMiodrag BulatovićBranko ĆopićMomo KaporAntonije IsakovićMiroslav Krleža„Vodeći nas kroz velike klasike, Ćosić u ovoj zaista zanimljivoj i posve kontroverznoj knjizi, prelama epohu koja je obeležila živote tih klasika, njihova dela i njihove čitaoce. Zemlja u kojoj su stvarali je nestala, ali ono što su u toj zemlji stvorili Meša, Andrić, Ćopić, Bulatović, Mihiz, Popa, Skender, Isaković, Kapor, junaci ove knjige i Ćosićevi prijatelji, ostalo je i trajaće dok god budu postojali srpska kultura i srpski jezik.“ (Iz pogovora Marka Krstića)
