DUBOKO U SEBI

Identitet, tehnologija i potraga za suštinskim JaDuboko u sebi Keićira Hirana je filozofski roman o identitetu, smrti i tehnologiji koji istražuje koliko zaista poznajemo druge i sebe.Roman Duboko u sebi japanskog pisca Keićira Hirana spaja intimnu porodičnu priču, filozofska pitanja i viziju bliske budućnosti u kojoj tehnologija menja način na koji doživljavamo smrt, sećanje i ljudski identitet. Polazeći od mogućnosti stvaranja virtuelnih verzija preminulih ljudi, Hirano postavlja mnogo složenije pitanje: koliko zaista poznajemo ljude koje volimo i postoji li iza svih naših različitih uloga jedno nepromenljivo, autentično Ja?Tehnologija u romanu nije sama sebi svrha. Virtuelni likovi, avatari i digitalno sačuvana sećanja postaju sredstvo za istraživanje ljudske prirode. Ako je moguće sačuvati nečiji glas, izgled, navike i uspomene, da li smo time sačuvali i samu osobu? Ili je čovek nešto mnogo složenije, oblikovano odnosima koje ostvaruje sa drugima?Ovakva pitanja povezana su sa Hiranovim konceptom „dividualizma“;, idejom prema kojoj čovek nema samo jedno jedinstveno „pravo ja“;, već različite autentične verzije sebe koje nastaju u odnosima sa različitim ljudima. O tom konceptu autor govori i na svom zvaničnom sajtu, gde objašnjava da različita „ja“; koja pokazujemo u različitim odnosima nisu nužno lažna, već zajedno čine pojedinca.Hirano tako budućnost koristi kao ogledalo sadašnjosti. Tehnologija koju opisuje možda deluje futuristički, ali dileme njegovih junaka pripadaju svetu u kojem već živimo – svetu digitalnih identiteta, avatara i sve nejasnije granice između čoveka i njegove digitalne slike.Potraga za majkom koja prerasta u potragu za ljudskom suštinomU romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema. Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe. Ipak, ovo nikako nije samo SF knjiga, već duboko i originalno promišljanje o granicama razumevanja i (pre)poznavanja u međuljudskim, posebno u bliskim odnosima.Kroz ceo roman provlači se pitanje da li ispod onoga kako se prikazujemo postoji naše unutrašnje jezgro, neko suštinsko Ja čoveka. Čini se da je autorov odgovor da je čovek skup autentičnih ličnosti koje ravnopravno postoje u različitim odnosima. Junak upoznaje mnogo strana ličnosti preminule majke iz razgovora sa ljudima koje je ona poznavala i ono što započinje kao potraga za majčinom zagonetnom poslednjom odlukom prerasta u potragu za neuhvatljivom srži svakog ljudskog bića.Spojivši intimnu porodičnu priču i filozofski roman u kojem se prepliću brojna egzistencijalna etička i društvena pitanja – ljubav, smrt, eutanazija, sloboda izbora, usamljenost, identiteti, ko je siromašan, a ko i kako stiče bogatstvo... Duboko u sebi jedan je od najzrelijih Hiranovih romana, a čitaju ga sve generacije, jer su influenseri, avatari, virtuelne figure kojima obiluje ova knjiga, zapravo samo paravan za naše preispitivanje, pre nego što ova budućnost iz knjige uskoro stigne.Jedan od najzrelijih romana Keićira HiranaU dostavljenom opisu knjige nisu navedene zasebne recenzije, citati književnih kritičara ili pohvale iz medija, pa ih ne treba dodavati kao da su deo originalnog materijala. Međutim, sam opis izdanja izdvaja Duboko u sebi kao „jedan od najzrelijih Hiranovih romana“;, naglašavajući njegovu sposobnost da poveže intimnu porodičnu priču sa kompleksnim filozofskim, egzistencijalnim, etičkim i društvenim pitanjima.Upravo ta širina tema predstavlja jednu od ključnih karakteristika romana. Hirano ne razmatra samo mogućnost digitalnog „oživljavanja“; preminulih već tu tehnološku ideju koristi kako bi otvorio mnogo starija pitanja: šta čini naš identitet, možemo li ikada potpuno upoznati drugu osobu, koliko se menjamo u različitim odnosima i postoji li uopšte jedno nepromenljivo Ja koje možemo nazvati svojom suštinom?Hirano zauzima značajno mesto u savremenoj japanskoj književnosti. Njegov zvanični profil navodi da je za svoj prvi roman The Eclipse 1999. godine, dok je još studirao pravo na Univerzitetu Kjoto, dobio prestižnu Akutagava nagradu. Njegova dela prevedena su na brojne jezike, a roman A Man dobio je Yomiuri nagradu za književnost i kasnije je adaptiran u film.Za čitaoce koji od romana očekuju više od pričeDuboko u sebi namenjen je čitaocima koji vole savremenu japansku književnost, filozofske romane i dela koja iza upečatljive radnje kriju pitanja o identitetu, smrti, ljubavi i smislu ljudskih odnosa. Iako njegova polazna ideja ima izrazito naučnofantastične elemente, roman će posebno odgovarati onima koji od SF književnosti očekuju istraživanje čoveka i društva, a ne samo tehnoloških mogućnosti budućnosti.Knjiga može privući čitaoce koje zanimaju savremene teme veštačke inteligencije, digitalnih identiteta, avatara i mogućnosti da tehnologija sačuva tragove ljudskog postojanja. Hirano, međutim, vodi čitaoca dalje od pitanja šta će tehnologija jednog dana moći da uradi. Mnogo važnije postaje pitanje šta će takve mogućnosti učiniti našem razumevanju života, smrti i odnosa sa ljudima koje smo izgubili.Roman je istovremeno odličan izbor za ljubitelje psihološke i filozofske proze. Potraga glavnog junaka za odgovorima o preminuloj majci postepeno otkriva koliko jedna osoba može izgledati drugačije iz perspektive različitih ljudi. Time se čitalac suočava sa mogućnošću da ni najbliže osobe nikada ne poznajemo potpuno – ali i da upravo mnoštvo tih različitih odnosa čini njihov identitet.Za srodne naslove pogledajte knjige iz žanra naučne fantastike na delfi.rs i istražite romane koji kroz budućnost, tehnologiju i drugačije svetove preispituju čoveka i društvo.