DOSTOJEVSKI I SVETOST ŽIVOTA
„Možemo navesti dugu listu likova Dostojevskog da bismo pokazali da je on pažljivi slušalac glasa žrtava koje su svesne da su njihove lične granice često prekoračene, i da nepravde nisu kažnjene. Svi oni znaju da je besmislena patnja jedan od naših najgorih strahova. Patnje nevinih nemaju svrhe, i time sam život kao da gubi smisao za nas. Ako verujemo da je uzrok bola opravdan ili da će bol voditi dobrim posledicama, gotovo uvek ga je moguće podneti. U našem često naivnom rezonovanju, izgleda nam kao da je život proces učenja, da postoji učitelj koji pokušava da nas nauči lekciju. Ali, šta ako nema učitelja i nema lekcije koja bi se naučila?
